О књизи: 1950 / Из много разлога, детективској причи недостаје суптилност. Убиство – колапс појединца, а тиме и пораз читавог човечанства – може имати (и, заправо, има) одређену социолошку позадину. Ако је детективски роман барем делимично поуздан (што се дешава изузетно ретко), онда мора бити написан са извесним степеном одвојености, иначе би га само лудак могао прочитати (или написати). Роман о убиству такође има узнемирујући квалитет да се не петља у туђе послове: он решава сопствене проблеме и одговара на сопствена питања. Дакле, у њему нема шта да се расправља, осим да ли је написан довољно добро да се сматра правом књижевношћу, иако људи који продају пола милиона примерака таквог романа о томе не могу баш ништа да кажу. Утврђивање квалитета рада је задатак невероватних потешкоћа, чак и за оне који то раде професионално.